NOVI NAMETI porez i gastarbajterima: na 1000 eura zarade, 400 eura ide državi !

 

 Po svemu sudeći influensri i drugi radnici na internetu neće biti jedini koji će morati da plaćaju porez od skoro 50%, jer će država od sada naplatu vršiti i gastarbajterima, koji po bilo kom osnovu novac zarađuju u inostranstvu.

 Svi rezidenti Srbije će u buduće morati da plaćaju porez na dohodak građana, kao i doprinose za penzijsko i zdravstveno osiguranje. 

 Srpski rezident je svako fizičko lice koje na teritoriji Srbije u toku godine provede više od 183 dana, sa ili bez prekida. Takođe, srpskim rezidentom smatra se i svaki građanin kome je u Srbiji prebivalište.

Kako objašnjava Udruženje frilensera i preduzetnika Srbije, formulacija “ili” znači da je dovoljno da ispunite jedan od gore navedenih kriterijuma, kako biste po zakonu bili tretirani kao rezident koji mora da plaća porez i doprinose. 

Na primer, ako ste se preselili u Nemačku pre deset godina i radili tamo, ali niste odjavili prebivalište iz Srbije. Ili ste odlazili na privremen rad u neku zemlju Evropske unije na 90 dana, vraćali se u Srbiju, a onda opet išli na rad. 

 Bez obzira na to što ste platu zaradili u inostranstvu, Srbija vas obavezuje da njoj platite porez i doprinose za PIO i zdravstveni fond. Prema rečima UFPS porez je 10% poreske osnovice, a doprinos za PIO i zdravstveni fond 25,5%, odnosno 10,3% cele zarade.

Poreska osnovica dobija se tako što od plate oduzmete mesečnu neoporezivu sumu. Ta suma iznosila je tokom 2020. godine 16.500 dinara (141 evro), što znači da na platu od 1.000 evra za porez plaćate 10% od 1.000 – 141 = 859 evra, odnosno 85,9 evra.

 Ako ste tu platu primili 2019. godine, porez vam je veći zato što je mesečna neoporeziva suma bila manja. Bez obzira na neoporezivu sumu, od zarade Penzionom fondu plaćate 25,5%, što iznosi 255 evra, a zdravstvenom fondu 103 evra. 

 Ova računica pokazuje da bi Srbija ukupno mogla da zahteva da joj platite 443,9 evra od 1.000 koje ste zaradili van Srbije. Za dvanaest meseci rada van zemlje, vaš dug prema Srbiji popeo bi se na 5.326 evra! 

Ako ste pritom koristili devizni račun iz banke registrovane u Srbiji da primate tu platu, nalazite se u registru koji je Poreska uprava dobila od tih banaka. 

U tom slučaju, možete biti predmet poreske kontrole koja je najavljena u oktobru. Ako ste koristili strani devizni račun, Srbija od stranih banaka može tražiti informacije o računima svojih rezidenata. 

Namera države Srbije je da naplati porez i doprinose za nekoliko godina unazad sa kamatom, koja iznosi nešto preko 10% godišnje.

UFPS objašnjava da ako je porez na vašu platu plaćen u drugoj državi, možete biti oslobođeni dela poreza Srbiji, a za to postoje dva uslova. 

Prvi je da Srbija sa tom državom ima ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, a drugi da imate dokaz da je porez za vašu platu već plaćen u inostranstvu. 

 Tako na primer, ako je vaš poslodavac platio u drugoj državi 50 evra na ime poreza, a Srbija potražuje od vas 85,9 evra, onda Srbiji plaćate razliku (35,9 evra). 

 “U zakonu o doprinosima i zakonu o porezu nema pomena o oslobađanju od doprinosa. Dakle, to što ste uplaćivali penziono osiguranje u neki inostrani fond ne oslobađa vas nužno obaveze prema Srbiji.

 I dalje možete biti dužni da platite doprinos za PIO i zdravstveni fond Srbije. Kao poreskom rezidentu, gde god da se nalazite i gde god da radite, Srbija od vas može zahtevati doprinose. 

Ukupno 35,8% svake zarade morali biste platiti Srbiji na to ime. Porez ne morate platiti samo ako je u inostranstvu plaćen veći porez nego što bi bio u Srbiji, ali doprinose morate”, navode iz UFPS.